Andor Luhović

Šta je ono što me ispunjava i čini moje korake kroz svakodnevnicu zadovoljnim?
Sedim na krevetu, ponoć je prošla, očekujući da će san, spontano, da me savlada. Ali budnost je jaka i postojana, čula izoštrena, misli fokusirane. Sve je spremno, samo još da se vrata otvore i krećem. Ovo se dešava samo onda kada sam spreman, Dakini su mi dali znak. Osećam. Snažno osećam zadovoljstvo duša ispred doma koja nasmejano i rasterećeno plove svežinom noći. Ta prisutnost je moje društvo večeras, dok ne budem krenuo. Sve ono što želim se sigurnim koracima ostvaruje, ali postoje sitne potrebe koje bi mom telu omogućile lagani korak kroz gustu maglu stvarnosti ili možda iluzije. Ali to nije važno jer sam ljubavi pun što me čini veoma plovnim i ne budi sumnju da ću ikada potonuti. Jedino što me plaši je praznina ljudskih umova koji nas svakodnevno okružuju, i što tu prazninu ispunjavaju pogrešnim iluzijama ne ostavljajući prostor za seme istine i stvarnosti da raste i da se razvije.To seme ima svako ali ako ga hranimo strahovima i tamom, neće se razviti. Da bi to seme niklo, potrebno mu je samo ljubavi i topline i naravno dovoljno prostora. Kakav je cvet ljubavi ako je seme leži na tlu straha i sumnje? Kako da zrači lepotom i vedrinom kada je nikada videlo nije?
Sve što želim je da svojom ljubavlju probudim to seme i rasteram strahove i da me okružuju ti cvetovi. Njihova sloboda i lepota mom životu daju smisao.
Cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti

• Jul 2008 [5]

• Razmišljanja [4] 
• Putopisi [1] 
• Generalna [0] 

• EGO bitka
• Nestalnost
• Šta zaista sada želim?
• Životni put
• Dani u Kathmanduu

• Slike